Развој дигиталних услуга и јачање дигиталних вјештина кључни за ефикаснију управу, конкурентнију привреду и квалитетнији живот грађана

 Државе Западног Балкана оствариле су значајан напредак у дигитализацији, а регионална сарадња, примјена вјештачке интелигенције, развој дигиталних услуга и јачање дигиталних вјештина кључни за већу ефикасност, конкурентност привреде и квалитет живота грађана.

То су поручили неки од учесника и присутних током осмог Дигиталног самита Западног Балкана који је, у оквиру предсједавања Црне Горе Берлинским процесом, организовало Министарство јавне управе, под покровитељством Владе Црне Горе и у партнерству са Савјетом за регионалну сарадњу (РЦЦ). Генерални спонзор догађаја била је компанија МТЕЛ.

Предсједница Привредне коморе Црне Горе Нина Дракић истакла је да је Дигитални самит Западног Балкана донио нова знања и информације о дигитализацији Црне Горе и Западног Балкана, али и о усклађивању тих процеса са стандардима Европске уније.

„Нова знања која су везана за сајбер безбједност, инфраструктуру, нова дигитална рјешења, дигиталне вјештине и све оно што је важно да и грађани и привреда уче у периоду који је пред нама, како би искористили све бенефите нових дигиталних услуга и процеса који ће се развијати у Црној Гори и државама Западног Балкана“, казала је Дракић.

Подсјетила је да је једна од конкретних користи регионалне сарадње у претходном периоду било укидање накнада за роминг у региону Западног Балкана, док се сада разговара о мапи пута за коришћење вјештачке интелигенције.

„Вјерујемо да ће то бити преточено и у један акциони план, да ће само коришћење вјештачке интелигенције бити много примјењивије и више се користити и од стране грађана и од стране привреде, а све у правцу унапређења свих процеса, олакшавања, повећања ефикасности и конкурентности наших економија и привреде“, навела је Дракић.

Сматра да је Црна Гора  предводник европских интеграција међу државама Западног Балкана.

Она је указала и на најаве са Дигиталног самита Западног Балкана које се односе на увођење више од 170 дигиталних услуга државне управе, као и бесплатног Wи-Фи приступа за грађане и туристе.

„Све те нове дигиталне услуге ће свакако створити користи сваком грађанину, а и привреди, јер кроз дигитализацију, кроз унапређење процеса сви постајемо продуктивнији и ефикаснији“, поручила је Дракић.

Као примјер свакодневне примјене дигитализације Дакић је навела плаћање рачуна и фактура електронским путем, чиме се штеде вријеме, папир и трошкови.

Директорка Научно-технолошког парка Црне Горе Валентина Радуловић казала је да Дигитални самит Западног Балкана потврђује потенцијал региона и важност заједничког дјеловања.

Посебно је указала на све већу заступљеност вјештачке интелигенције и потребу њене практичне примјене.

„Веома је важно да још једном истакнемо колико су дигиталне технологије, посебно вјештачка интелигенција, већ узеле маха и да више немамо опцију да бирамо да ли ћемо да користимо или не, него да кренемо у истинску и праву употребу“, казала је Радуловић.

Према њеној оцјени, Црна Гора заузима веома важну позицију у дигиталном екосистему Западног Балкана.

„Вјерујем да је позиција Црне Горе у цјелокупном екосистему Западног Балкана, па рекла бих можда и кључна, ако могу рећи и водећа, с обзиром на то колико полажемо фокуса управо на ову област“, навела је Радуловић.

На питање коју би навику грађани најприје требало да пребаце у дигитални свијет, Радуловић је истакла значај превазилажења несигурности.

„Вјерујем да грађани прије свега треба да се ослободе страха, несигурности у дигиталне технологије и да негдје полако крену са коришћењем, свако из области у којој му је најкомфорније“, поручила је Радуловић.

Шеф програма у Канцеларији УНОПС-а за Југоисточну Европу Марко Вујачић оцијенио је да је регион остварио значајан напредак у дигитализацији, издвајајући регионалну сарадњу као један од најважнијих утисака са самита.

„Пун сам позитивних утисака. Свакако је сјајно видјети да је читав регион направио значајне помаке у области дигитализације“, казао је Вујачић.

Додао је да државе појединачно, али и регион у цјелини, имају јасну визију будућег развоја.

„Најснажнији утисак који носим с овог самита јесте спремност за регионалну сарадњу“, истакао је Вујачић.

Говорећи о користима за привреду и грађане, указао је на нове пословне могућности, умрежавање и развој дигиталних услуга.

„За привреду видим да сарадња о којој се говори може да резултира новим приликама за развој пословања. Видим прилике за умрежавање, а вјерујем да ће за грађане најзначајнији бити развој услуга, укључујући на локалном нивоу, што ће за њих значити брже завршавање послова“, казао је Вујачић.

Оцијенио је да Црна Гора може бити важан и успјешан партнер у регионалној дигиталној трансформацији, уз адекватно ангажовање и дугорочну посвећеност.

Нагласио је и потребу промјене начина размишљања о коришћењу дигиталних услуга.

„Важно је, мислим, да се догоди та ментална промјена. Некад дјелује да су те услуге компликоване и да је лакше да радимо ствари на традиционалан начин, али то је најчешће грешка. Мали напор ће дугорочно значити много већу ефикасност за грађане“, казао је Вујачић.

Предсједник Управног одбора ИЦТ Цортеxа Бранимир Букилић истакао је да је једна од најважнијих вриједности Дигиталног самита Западног Балкана могућност повезивања учесника, размјене искустава и идеја, али и упознавања са активностима које државе региона спроводе у области дигитализације.

Према његовим ријечима, развој дигиталног друштва може допринијети и реализацији других регионалних иницијатива и пројеката, укључујући ЦЕФТА споразуме и Берлински процес.

Говорећи о улози ИЦТ заједнице, нагласио је да дигитална и АИ трансформација могу имати значајан утицај на продуктивност компанија и грађана.

Указао је на могућности које пружају алати засновани на вјештачкој интелигенцији, посебно када је ријеч о приступу подацима и информацијама.

„Данас креирамо АИ алате који могу малтене кроз разговор да вам дају неке информације из информационог система, могу да вам помогну да дођете до правих података у право вријеме, важних информација у право вријеме. Ту управо и ми из ИЦТ заједнице можемо највише да допринесемо томе и морамо брже да радимо на томе“, казао је Букилић.

Оцијенио је да су Црна Гора и државе региона на добром путу, али да је неопходно убрзати примјену нових технологија, појашњавајући да би држава требало да развија што више дигиталних сервиса намијењених грађанима и привреди како би се пословни и административни процеси убрзали.

Шеф Канцеларије за Европу Међународне уније за телекомуникације (ИТУ) Јарослаw К. Пондер истакао је да та агенција Уједињених нација подржава процес дигитализације, повезивања и развоја вјештачке интелигенције у региону.

„Веома нам је драго што смо овдје и што подржавамо овај процес, који окупља економије како би заједно радиле на дигитализацији, повезивању и примјени вјештачке интелигенције“, казао је Пондер.

Додао је да је, на основу првих сесија самита, јасно да су ове теме међу приоритетима администрација у региону.

„Дигитализација је у средишту стратегија свих влада, што нас веома радује, јер се то претвара у много већу ефикасност коју осјећају грађани“, навео је Пондер.

Објаснио је да електронске услуге омогућавају грађанима да лакше обављају свакодневне активности, брже уче, једноставније комуницирају и испуњавају обавезе према државним институцијама, укључујући плаћање пореза.

Ипак, упозорио је да је за остваривање тих користи потребно додатно радити на примјени стратегија и развоју дигиталних вјештина.

Говорећи о Црној Гори, нагласио је њен значај за регионалну дигиталну сарадњу.

„Црна Гора је веома важна држава за овај регион. Већ је домаћин регионалног центра за развој капацитета у области сајбер безбједности и бројних међународних конференција“, казао је Пондер.

Посебно је указао на потребу пружања подршке грађанима који се спорије прилагођавају дигиталним технологијама.

„Чим услуге буду доступне, користите их. Али не заборавите да постоје и групе којима је потребно више времена да се прилагоде дигиталном окружењу. Њима је потребна подршка“, поручио је Пондер.

Шефица службе за софтверска рјешења и интеграције у компанији МТЕЛ Сања Симоновић представила је примјер дигитализације услуге која подразумијева строго регулисан процес и провјеру идентитета.

„У МТЕЛ-у смо узели процес који је строго регулисан, који захтијева повјерење и верификован идентитет, и учинили га једноставним, брзим и потпуно дигиталним“, казала је Симоновић.

Објаснила је да посјетиоци сада могу купити еСИМ путем интернета и самостално завршити провјеру идентитета.

„Та комбинација повјерења и једноставности управо је оно што ће грађани очекивати од дигиталног новчаника“, навела је Симоновић.

Истакла је да су основни предуслови за даљи развој дигиталних услуга већ успостављени, али да је неопходна сарадња државе и приватног сектора.

„Основни елементи су ту. Сада држава и приватне компаније треба да сарађују како би их повезале у један екосистем, а остало ће услиједити, јер људи не усвајају технологију, већ усвајају практичност“, поручила је Симоновић.