56. сједница Владе Црне Горе - 26.01.2022.

Влада Црне Горе је, на 56. сједници одржаној 26. јануара 2022. године којом је предсједавао премијер проф. др Здравко Кривокапић, донијела Средњорочни програм рада Владе 2022-2024. и Програм рада за 2022. годину. Средњорочни програм је документ којим се дефинишу приоритети и циљеви Владе на које ће бити усмјерена пажња и ресурси у период 2022-2024. Он представља оквир за планирање секторских политика, годишњих програма рада Владе, али и средњорочних и годишњих програма рада министарстава. У СПРВ се дају мјерљиви показатељи на основу којих се мјери успјешност у достизању циљева и омогућава праћење резултата и учинака у сваком тренутку. Индикатори који се налазе у СПРВ објашњавају кључне промјене у појединим секторима. У самом документу су наведене само најзначајније активности које ће се реализовати само у 2022. години. Све активности које ће се реализовати у 2023. и 2024. години ће бити детаљно утврђене у годнишњим плановима рада Владе и годишњим плановима рада министарстава.

Годишњи програм рада Владе (ПРВ), суштински представља годишњи акциони план за спровођење СПРВ-а. СПРВ и ПРВ чине јединствени плански документ који мора бити усклађен. ПРВ садржи конкретније активности које треба да буду одобрене на нивоу Владе да би се обезбиједило остваривање постављених циљева СПРВ-а. Годишњим програмом рада Владе дефинишу се стратегије, програми и друга документа и акта која Влада треба да донесе/усвоји ради реализације циљева постављених у СПРВ. Поред тога, Годишњи програм рада садржи и преглед нормативних активности Владе - закона и подзаконских аката које Влада треба да утврди, односно донесе у току године и који мора бити усклађен са обавезама које произилазе из стратешких докумената и процеса приступања Црне Горе Европској унији.

Средњорочни план рада конципиран је око шест кључних области датих у Експозеу предсједника Владе приликом избора у децембру 2020. године. Кључне области на које се односи СПРВ, а које су детаљније разрађене кроз стратешке циљеве, су:

1) Владавина права и једнаке шансе

2) Здраве финансије и економски развој

3) Здравље и здрава животна средина

4) Образовање и друштво засновано на знању

5) Дигитална трансформација

6) Црна Гора – будућа чланица Европске уније.

Донијет је Програм економских реформи за Црну Гору за период 2022-2024. година. Документ представља основу за дијалог земље са државама чланицама и институцијама ЕУ о питањима макроекономских, фискалних и структурних реформи. Програм економских реформи (ПЕР) је кључни документ економске политике земље. С једне стране, документ представља инструмент за планирање економске политике земље и управљање реформама, које имају за циљ одржавање макроекономске стабилности, јачање међународне конкурентности и побољшање услова за инклузивни раст. С друге стране, ПЕР је основни елемент приступа „фундаментално као прво“ у оквиру преговора Црне Горе о приступању ЕУ, посебно у области испуњавања Копенхашких економских критеријума. Програм се састоји из три кључна поглавља: макроекономски оквир, фискални оквир и поглавље о структурним реформама.

Влада је усвојила Информацију о кредитном задужењу привредног друштва Д.О.О. „Монте пут“ Подгорица код Инвестиционо - развојног фонда А.Д. Подгорица, у висини од 7.000.000,00 еура у циљу обезбјеђења средстава за финансирање набавке опреме и механизације неопходне за одржавање аутопута Бар – Бољаре, дионица Смоковац – Матешево. Ово задужење је предвиђено Финансијским планом привредног друштва Д.О.О. „Монте пут“ Подгорица за 2022. годину, на који је Влада дала сагласност Закључком број: 04-117/2 од 19. јануара 2022. године.

Усвојена је Информација о припреми Јавног огласа за достављање понуда за додјелу Уговора о концесији за детаљна геолошка истраживања и експлоатацију неметаличне минералне сировине техничко-грађевинског камена локалитета „Платац“, општина Котор са Извјештајем вршења детаљних геолошких истраживања и експлоатације због заштићеног подручја „Платамуни“. У том контексту, Влада се упознала са Извјештајем о могућим утицајима експлоатације на парк природе „Платамуни’’ који је, на основу закључка Владе од 13. јануара 2022. године, припремила Агенција за заштиту животне средине. Агенција се изјаснила да не постоји могућност утицаја експлоатације тог лежишта на површинске и подземне воде парка природе „Плантамуни“ јер се ради о одвојеној микролокацији, хидролошки неразвијеној са супротним нагибом дренирања површинских вода у односу на положај Плантамуна. Констатовано је да се границе лежишта, наведене у Концесионом акту, поклапају са границама постојећег лежишта и да су у складу са планском документацијом. С обзиром на законску обавезу да се поступак додјеле Уговора о концесији спроведе под једнаким, транспарентним и недискриминаторним условима, констатовано је да нико не може бити стављен у привилегован положај, јер се на тендер могу пријавити сви заинтересовани субјекти који доставе понуду у складу са тендерском документацијом. Поред тога, важећи законски прописи који су усклађени са стандардима ЕУ, као и одредбе Уговора у потпуности гарантују да заштићено подручје „Плантамуни“ не може бити угрожено. Имајући све то у виду, Влада је усвојила Концесиони акт и задужила Министарство капиталних инвестиција да спроведе неопходне активности за објављивање Јавног огласа и да именује тендерску комисију која ће спровести поступак јавног надметања.

Влада је донијела Одлуку о доношењу Детаљног урбанистичког плана „Драч - путнички терминал“ у Главном граду Подгорица. Циљ израде Плана је стварање предуслова за побољшање стања у простору, како јавне намјене тако и осталих, успостављање квалитетног рјешења за мирујући саобраћај, а нарочито валоризацију значајних површина у својини Главног града у захвату, као и тамнице „Јусовача“. ДУП-ом је планирано уважавање специфичности подручја захвата и контактних планских цјелина које ће представљати уводне смјернице за стварање одговарајуће концепције планског рјешења у циљу очувања идентитета насеља, обезбјеђења друштвеног стандарда и комуналне инфраструктуре. С обзиром да су се власничка структура и степен изграђености на предметном простору протеклих година значајно промијенили, јавила се потреба за израдом плана, а у циљу стварања предуслова за остваривање нових капацитета, легализацију постојећих и валоризацију значајнијих локалитета. Поред осталог, предвиђено је уређење трга Голооточких жртава и измјештање постојећег паркирања у вишеспратну јавну гаражу уз жељезничку пругу.

Усвојена је Информација о спровођењу Програма субвенционирања рачуна за електричну енергију и тиме је настављено са субвенционирањем рачуна за електричну енергију у складу са Упутством о поступку и начину спровођења Програма субвенционирања рачуна за електричну енергију, који ће се примјењивати од 01.01.2022.године до 31.12.2022. године.

Влада је усвојила Информацију о примјени ESA 2010 методологије у статистици државних финансија Црне Горе. Европски систем рачуна 2010 (ESA 2010) је европска верзија свјетског методолошког оквира Система националних рачуна (SNA 2008), а дефинише концепте и рачуноводствена правила која се примјењују за обрачун података националних рачуна у циљу постизања међународне упоредивости. Привремено затварање поглавља 18 – Статистика захтијева, између осталог, да Црна Гора достави кључне податке о нивоима јавног дуга и дефицитима, обрачунатих у складу са ESA 2010 методологијом. Сходно актуелним законским рјешењима и Трилатералним споразумом о сарадњи између Управе за статистику, Министарства финансија и социјалног старања и Централне банке Црне Горе, активности на увођењу ове методологије су у надлежности Министарства финансија и социјалног старања. Међутим, даном уласка Црне Горе у ЕУ, ове обавезе морају прећи у надлежност Управе за статистику. Тим поводом, Влада је, поред осталог, задужила Министарство да, у сарадњи са Управом за статистику и Централном банком Црне Горе, припреми Предлог закона о измјенама и допунама Закона о званичној статистици и систему званичне статистике Црне Горе, у циљу стварања услова за пуну имплементацију ESA 2010 методологије у статистици државних финансија, у складу са најбољом европском праксом.

Усвојена је Информација о резултатима предсједавања Црне Горе Централноевропској иницијативи у периоду 1. јануар - 31. децембар 2021. године. У Информацији се наводи да је Црна Гора остварила успјешне резултате током друге године предсједавања ЦЕИ. Посебно значајне активности остварене су на плану јачања сарадње ЦЕИ са УН и ЕУ, путем организације заједничких активности и постизања веће видљивости парламентарног, економског и локалног аспекта рада. Регионална сарадња промовисана је у областима заштите животне средине, међународне научне сарадње и повезивања. Завршни и најзначајнији догађај предсједавања, Самит предсједника влада био је прилика да лидери региона потврде спремност да сарађују у духу солидарности и добросусједства у циљу пружања ефикасних одговора на здравствене и економскосоцијалне изазове пандемије.

Влада је усвојила Извјештај о реализацији Програма приступања Црне Горе Европској унији 2021-2023, за 2021. годину. Извјештај указује на кључне резултате остварене током 2021. у оквиру 33 поглавља правне тековине ЕУ, сагледане кроз два аспекта: доношење стратешких докумената који утичу на реализацију обавеза из преговора с ЕУ (стратегије, програми и акциони планови), и доношење правних аката којима се правна тековина ЕУ преноси у домаће законодавство (закони и подзаконски акти). У 2021. години, од укупно 284 обавезе реализовано је 159, односно, 56%. Од 76 планираних стратегијских докумената реализовано је 45, односно 59%. Такође, од 208 закона и подзаконских аката реализована су 114, односно 55%. Од тог броја, планирано је 76 закона (реализовано 30, односно 39%) и 132 подзаконска акта (реализовано 84, односно 64%). Додатна вриједност овог Извјештаја је што представља важну полазну основу за сагледавање преосталих обавеза у преговарачком процесу, како би се што квалитетније приступило њиховој реализацији.

Донијет је Програм приступања Црне Горе Европској унији 2022-2023. Програм је кровни стратегијски документ процеса европске интеграције Црне Горе који дефинише обим и динамику реформи које су потребне за усклађивање са правном тековином Европске уније. Истовремено, он је инструмент мониторинга реформи, којим Влада прати степен усклађености националног законодавства са правном тековином ЕУ, развој стратешког оквира ЕУ кроз доношење одговарајућих стратегија на националном нивоу и врши процијену потребе за јачањем административних капацитета органа државне управе. Такође, ППЦГ је значајан помоћни инструмент и за програмирање Инструмента за претприступну подршку - IPA III. Програмом приступања Црне Горе Европској унији 2022-2023 планирано је укупно 580 обавеза, од чега 103 обавезе у стратешком и 477 у дијелу законодавног оквира, односно 348 обавеза у 2022. и 232 обавезе у 2023. години.

Влада је усвојила Информацију о изградњи I фазе луке Вирпазар са пратећим објектима, која се имплементира у оквиру INTERREG IPA пројекта прекограничне сарадње Албанија, Црна Гора, Италија мултимодална транспортна повезаност (ALMONIT MTC). Главни циљ овог пројекта је побољшање повезаности између земаља региона кроз развој мултимодалног саобраћаја и успостављање унутрашњих пловних путева и поморских линија. У склопу Пројекта, одобрена финансијска средства у износу од 2.440.000,00 еура су усмјерена на припрему пројектне документације и изградњу I Фазе луке Вирпазар. На основу издатих Урбанистичко-техничких услова, Министарство капиталних инвестиција је приступило изради Идејног рјешења Граничног прелаза Вирпазар, као и Идејног и Главног пројекта прве фазе Луке Вирпазар. На основу Главног пројекта, Министарство је расписало тендер за извођење радова на изградњи луке са пратећим објектима, 29. новембра 2021. године. Разматрањем примједби на Елаборат процјене утицаја на животну средину дошло се до закључка да одређене ставке, конкретно оне које се односе на зону заштите локације која је предвиђена за изградњу луке Вирпазар (у складу са ДСЛ) и нулто стање биодиверзитета, онемогућавају реализацију пројекта у предвиђеном року. Имајући у виду значај пројекта, Влада је задужила надлежне институције да доставе изјашњење по спорним питањима и пронађу модел за превазилажење свих захтјева који оспоравају даљи ток имплементације пројекта.

Усвојена је Информација о статусу реализације пројекта „Имплементација централизованог обрачуна зарада“. Пројекат подразумијева јединствено софтверско рјешење за обрачун зарада свих запослених у јавном сектору, за разлику од досадашњег модела по којем Министарство финансија и социјално старања врши обрачун за ограничен број корисника, док самостални обрачун зарада врше сектори са највећим бројем запослених (Министарство унутрашњих послова и Управа полиције, Министарство одбране и Војска Црне Горе, Фонд за здравствено осигурање – укључујући јавне здравствене установе, установе основног, средњег и високог образовања и сл.). Након инсталације софтверског рјешења, систем ће централизовати обрачун зарада за све потрошачке јединице буџета, што ће омогућити знатно већи степен контроле, смањити степен могућих грешака и аутоматизовати бројне процесе који се тренутно обављају мануелно. Тим поводом задужено је више органа да са Министарсвом финанасија и социјалног старања координирају процес преласка обрачуна зарада запослених на јединствен систем обрачуна зарада Министарства и именују контакт особе за имплементацију планираних активности.

Влада је донијела Одлуку о измјени Одлуке о предузимању привремених мјера усљед појаве епидемије заразне болести COVID-19 од већег епидемиолошког значаја.