Саопштење са 93. сједнице Владе Црне Горе

Влада је, на данас одржаној 93. сједници којом је предсједавао потпредсједник Владе за безбједност, одбрану, борбу против криминала и унутрашњу политикупремијер мр Алекса Бечић, утврдила Предлог закона о сарадњи Црне Горе са дијаспором – исељеницима. Предлогом се унапређује постојеће законско рјешење на начин де се Министарство дијаспоре препознаје као централно тијело за вођење и координацију свих актлвности према дјаспори, чиме ће дијаспора добити један контакт-пункт, а, такође, створиће се предуслови за ефикасније функсионисање Савјета за сарадњу са дијаспором – исељеницима, те успостављање и дефинисање нових програма Министарства дијаспоре. У односу на постојећи Закон, умјесто досадашњих 0,07 % текућег буџета за намјену очувања и јачања сарадње са дијаспором – исељеницима, обезбјеђује се најмање на нивоу од 0.20 % текућег буџета Црне Горе. Додат је нови члан који детаљно дефинише начин пружања подршке повратницима у процесу повратка, реинтеграције и остваривања права у матичној држави Цмој Гори као и начин финансирања и водења евиденција. Такође, умјесто досадашње евиденције предвиђено је да Министарство дијаспоре води Регистар дијаспоре - исељеника у електронској форми. Предвиђено је, између осталог, да се за дјецу из дијаспоре организује Љетња школа језика и културе „Црна Гора моја постојбина“, у циљу јачања како образовних тако и културних веза.

Утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о извршењу условне осуде и казне рада у јавном интересу. Предложеним измјенама и допунама Закона доприноси се изградњи ефикасног система алтернативних санкција, заснованог на развијеним институционалним и људским капацитетима дирекције надлежне за извршење алтернативних санкција у Министарству правде, а у циљу надзора осуђених лица којима су изречене алтернативне санкције и осуђених лица који се налазе на условном отпусту уз изречену обавезу, те јачању и унапређењу примјене алтернативних санкција са сврхом смањења затворске популације, као и јачању повјерења правосудних органа у систем извршења алтернативних санкција. Наиме, предлогом Закона се отклањају одређене нејасноће, односно недостаци који су уочени у досадашњој пракси примјене важећег закона, те се унапређују важећа законска рјешења у смислу обезбјеђивања предуслова за што ефикасније спровођење алтернативних санкција.

Влада је утврдила Предлог закона о потврђивању Трећег и Четвртог додатног протокола уз Европску конвенцију о екстрадицији. Потреба да се систем екстрадиције шири у складу са савременим изазовима, те тежња за модернизацијом правних инструмената Савјета Европе у области кривичног правосуђа, условиле су доношење Трећег додатног протокола (2010) и Четвртог додатног протокола уз Европску конвенцију о екстрадицији (2012). Ови протоколи представљају резултат намјере да се допуне и унаприједе одредбе Европске конвенције о екстрадицији у одређеним аспектима, с обзиром на развој међународне сарадње у кривичним стварима, након што су Конвенција и њени додатни протоколи ступили на снагу. Доношење ових протокола омогућава се ефикаснија борба против криминала, боља међународна сарадња и ефикаснија заштита људских права. Даље, постиже се и виши степен повјерења међу државама чланицама, што омогућава лакшу и бржу сарадњу против прекограничног криминала. Овим прописом се, кроз потврђивање Трећег додатног протокола, уводи механизам поједностављеног изручења када лице чије се изручење тражи даје своју сагласност, те се на тај начин формалности екстрадиционог поступка скраћују. Њиме се редукују процедурална одлагања и поједностављују административни захтјеви у поређењу са стандардним поступком екстрадиције. Док се Четвртим додатним протоколом мијењају одређене одредбе Европске конвенције о екстрадицији са циљем модернизације процедуре екстрадиције. У том смислу, уводе се прецизнији рокови, допушта се електронска комуникација, те се јача заштита права изручених особа. Основни циљ реализације свих активности препознатих у оквиру преговарачког поглавља 24 - Правда, слобода и безбједност је да се омогући континуитет посвећености јачању међународне сарадње, посебно у дијелу борбе против прекограничног криминала. Правосудна сарадња у грађанским и кривичним стварима је један од важних сегмената за остаривање тог циља, и у том смислу Програмом приступања Црне Горе Европској унији 2025- 2026 дефинисани су и најважнији задаци везани за овај приоритет који се, између осталог, односе и на потврђивање ових Протокола.

Усвојена је Информација о привременој обустави признавања иностраних образовних исправа у сврху запошљавања, стечених на Високој школи за услужни бизнис Источно Сарајево – Соколац, Босна и Херцеговина, ради заштите јавног интереса. Према подацима са којима располаже ENIC центар Министарства просвјете, науке и иновација, број поднијетих захтјева за признавање иностраних образовних исправа стечених на овој високошколској установи, ради запошљавања у Црној Гори, биљежи тенд раста. У току 2022. године, Министарству је поднијето 28 захтјева за признавање иностраних образовних исправа стечених на наведој установи високог образовања у Босни и Херцеговини, у 2023. години 39 захтјева, док је у 2024. години поднијето 37 захтјева, и сви поступци су окончани и донијето је рјешење о признавању. Од почетка 2025. године до данас укупно су поднијета 33 захтјева за признавање образовних исправа, од чега је 10 захтјева позитивно ријешено док су 23 захтјева у поступку рјешавања. Ако се посматра старосна структура подносилаца захтјева за признавање образовне исправе стечене на наведеној установи, најстарије лице има 47 година живота, док најмлађе лице има 22 године. Укупно 15 лица има преко 30 година старости, док три лица имају преко 40 година. Ово све наводи на закључак да су подносиоци захтјева стицали високо образовање углавном из радног односа, што даље наводи на сумњу у начин стицања образовних исправа. Занимљиво је да, од броја захтјева поднијетих у току 2025. године (33) укупно 27 лица је стекло квалификацију из области Безбједности, док је 6 лица стекло квалификације из области права и економије. Од наведеног броја захтјева поднијетих у току 2025. године, 22 лица су на овој високошколској установи у Босни и Херцеговини стекли високо образовање на основу преписа, односно након што су започето образовање у Црној Гори или у иностранству, наставили и завршили уз полагање минималне разлике испита на наведеној установи. Имајући у виду наведено, Влада је задужила се Министарство просвјете, науке и иновација да, због сумње у начин стицања образовних исправа на овој Високој школи, привремено обустави поступак признавања иностраних образовних исправа са наведене установе, до прибављања информација од надлежног Министарства образовања у Босни и Херцеговини и Агенције за развој високог образовања и осигурање квалитета Босне и Херцеговине (HEA) о условима уписа, односно преписа и начину стицања образовних исправа на Високој школи за услужни бизнис.

Влада је донијела Одлуку о објављивању Споразума између Црне Горе с једне стране и Европске уније с друге стране о учешћу Црне Горе у програму Уније LIFE - Програм за животну средину климатске акције (са Анексима I и II).  Потписивање финансијског програма ЛИФЕ дио је ширег процеса интеграције, који има за циљ усклађивање Црне Горе са политикама и стандардима ЕУ у областима заштите животне средине и климатских акција. Као држава кандидат, Црна Гора већ има приступ ЕУ фондовима кроз инструменте као што су IPA (Инструмент за претприступну помоћ), али приступ LIFE програму отвара нове могућности за директно финансирање приоритетних пројеката у области заштите животне средине, који су до сада имале приступ само државе чланице. Програм LIFE покренут је 1992. и један је од предводника финансирања ЕУ у области животне средине и климатских промјена. Програм “LIFE 2021 - 2027 је једини програм ЕУ који је у потпуности посвећен еколошким, климатским и енергетским циљевима и садржи два главна поља дјеловања, животну средину и климатску акцију, и четири потпрограма:

• Природа и биодиверзитет;
• Циркуларна економија и квалитет живота;
• Митигација и адаптација на климатске промјене;
• Транзиција ка чистој енергији.

Укључивање у овај програм омогућава значајну подршку за иновативне пројекте, доприноси постизању циљева одрживог развоја и климатских циљева државе, те пружа могућност за јачу интеграцију у европске и међународне токове у области заштите животне средине.

На данашњој сједници, Влада је размотрила и више кадровских питања доступних на линку.